Утицај заштите животне средине на конкурентност привреде

Veza između ekoloških politika i konkurentnosti privrede je kompleksne prirode. Empirijske analize ukazuju da ekološki standardi i regulativa u razvijenim zemljama do sada nisu imali značajnog uticaja na konkurentnost. Međutim moguće je da daleko veći efekat standardi i regulativa u oblasti zaštite životne sredine imaju na konkurentnost zemalja u razvoju. Efekti na konkurentnost sličnih ekoloških standarda i regulative mogu biti negativni na kraći rok posmatrano. Međutim protokom vremena mogu gubiti na značaju štaviše mogu postati čak i pozitivni, dugoročno posmatrano. Sposobnost preduzeća da apsorbuju negativne efekte po konkurentnost zavisi od faktora kao što su nivo rasta i otvorenost privrede i njihovog kapaciteta da generišu inovativne odgovore na ekološku politiku. U slučaju zemalja u razvoju stimulisanje klime za inovacije je lakše ukoliko su privrede tih zemalja na putu trajnog rasta. Vlada može biti suočena sa primedbama da ekološka politika pogoršava konkurentnost domaćih preduzeća ili privrednih grana u poređenju sa preduzećima u zemljama gde su standardi niži ili se ne sprovode. Ovakvi stavovi su zaista doveli do zahteva ekoloških grupa i drugih zainteresovanih za merama kojima bi se usaglasila pravila igre na svetskom i domaćim tržištima. Međutim s druge strane postoje legitimni razlozi za raznolikost ekoloških regulativa širom naše planete.  Врх леденог брега Štaviše ovakvi zahtevi za usaglašavanjem i standardizacijom uslova previđaju činjenicu da čak iako dve zemlje dostignu slične nivoe ekološkog kvaliteta troškovi mogu varirati od zemlje do zemlje. Tako ekološki nameti ili slične mere protiv proizvoda sa nižim troškovima sprečavanja zagađenosti životne sredine mogu jednostavno biti zaštita sopstvene industrije. Takve mere, štaviše, bile bi nekonzistentne sa pravilima STO. Empirijske analize faktora koji utiču na vezu između ekoloških politika i konkurentnosti takođe pokazuju da ista mera može pogoditi dve zemlje na različite načine i da efekat na konkurentnost koje imaju spoljne ekološke politike može biti relativno više opterećujući nego efekti do kojih dovode promene domaće politike. Ukupni efekti na konkurentnost ekoloških politika kako domaćih tako i spoljnih zavise od velikog broja faktora kao što su sastav i odredište izvoza veličina preduzeća dostupnost sirovina rasta i otvorenosti privrede i informacionih i transakcionih troškova koji nastaju usled varijacija u ekološkim regulativama u različitim zemljama, industrijsko restrukturisanje i inoviranje. U kontekstu povećane globalizacije i liberalizacije trgovine otvorenost igra važnu ulogu na relaciji konkurentnost- ekološka politika. Što je privreda otvorenija to je pristup informacijama inputima i tehnologiji - bolji. Povećana otvorenost privrede implicira veće komercijalne i investicione veze sa zemljama sa strožijim standardima, tako vodeći većoj difuziji ekoloških standarda u zemljama u razvoju. Otvorenost takođe mora podrazumevati povećanu konkurenciju na domaćem tržištu i posledično ohrabrivati troškovno efikasna rešenja za ekološke probleme. Efekti ekoloških politika variraju u zavisnosti od veličine preduzeća. Mala preduzeća su verovatno u većoj meri negativno pogođena usled slabijeg pristupa informacijama, sirovinama, kapitalu i tehnologiji. Štaviše, ekonomska upotreba ekoloških tehnologija može zahtevati minimum obima proizvodnje koji je često daleko veći nego što su to obimi proizvodnje malih preduzeća.  Дунав,Београд,Март,2012 Efekti na konkurentnost ekoloških politika zavise u velikom stepenu od strukturnih faktora. U postizanju efikasnosti ekološke politike i u rešavanju njihovih uticaja na konkurentnost to će zato, čini se, neophodno da pruži pravu pažnju ovim faktorima, među kojima će mnogi ići ruku pod ruku sa privrednim razvojem. Na primer, u zemljama u razvoju ulaganja u snabdevanje zdravstveno ispravnom vodom za piće i obrazovanje će verovatnije proizvesti veće marginalne dobiti za ekologiju nego ulaganja u smanjivanje industrijskih emisija. Tako, insistiranja na specifičnim procesno orijentisanim ekološkim standardima da budu zastupljeni u izvozu zemalja u razvoju mogu oduzeti daleko više potrebnih resursa od akutnijih razvojnih potreba sa većim ekološkim efektima, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Međunarodne konvencije u oblasti zaštite životne sredine mogu imati značajan uticaj na trgovinu i konkurentnost u zemljama u razvoju. Kompenzatorni mehanizmi, kao što su finansijski i tehnološki transferi, potrebni da obezbede saglasnost sa sporazumnim obavezama koje su na sebe preuzele zemlje u razvoju, jedan su od tih uticaja. Diverzifikacija izvoza kako proizvoda tako i izvoznih tržišta, može rezultirati u smanjenoj zavisnosti od nekolicine proizvoda i izvoza proizvoda sa većom dodatom vrednošću, tako čineći lakšom internalizaciju ekoloških eksternalija. Kooperativni napori na relaciji uvoznice - izvoznice trebalo bi da budu ohrabrivani, naročito u pogledu diversifikacije izvoza iz zemalja u razvoju. Transparentnost, tehnička saradnja i bolja razmena informacija o standardima i zahtevima, kako na nacionalnom tako i internacionalnom nivou, ublažila bi troškove pribavljanja informacija, naročito za mala preduzeća, kao i unapredila proces adaptacije, kako na nacionalne tako i na međunarodne ekološke standarde. Poslovna politika vol. 33, br. 10, str. 38-40 Mileusnić-Vučić Valentina, objavljeno uz saglasnost autora